Rodolfo Fogvil: OKLOPNICI

Danas u Argentini ne postoji katedra za književnost na kojoj ne izučavaju Oklopnike. Napisana godinu i neki mesec ranije, knjiga je objavljena krajem 1983. U vreme njenog nastanka kontrola javne reči i euforični propagandni trijumfalizam poprimali su obličje i razmere nepojmljive balkanskom čitaocu (i pored svih ratova devedesetih, uključujući i bombardovanje NATO-a). Foklandski rat još je bio u jeku, no opora pikareska proricala je skori poraz. […] Bio je to grozničavi misaoni eksperiment; „mnogo bliži realnosti nego da sam usred rata na ostrva otišao s diktafonom i foto-aparatom“, kazao je Fogvil. Riješeni da učine šta je potrebno da ne poginu u ratu o kom ih niko nije pitao, šačica argentinskih devetnaestogodišnjaka ukopala se pod zemlju. Tako su uslijedile uzgredne sabotaže i osvete, uzgredni činovi izdaje, uzgredni vicevi i leševi. U ledenoj pustoši mahnito bombardovanoj harijerima jedino što nije uzgredno i ispražnjeno od smisla jeste namicanje osnovnih potrepština. Drugog cilja do biološkog opstanka nema, ni druge etike do preživljavanja. (Dušan Vejnović)